Melju brašno u vodenici

0
525

U davna vremena na bosanskim rijekama i potocima gradile su se vodenice, mlinovi u kojima se mljelo brašno. Danas je broj vodenica veoma mali i samo rijetke porodice su se odlučile na očuvanje tradicije. Među njima je bračni par Fenisa i Meša Fetahović iz Hrasnice kod Sarajeva.

Lopatice mlina 

– Naša vodenica starija je od 200 godina, ali smo je prije nekoliko godina morali malo obnoviti jer se urušio krov. Ali, ona i dalje radi na tradicionalan način. Ispod vodenice protječe rijeka Večerica, koja pokreće lopatice mlina, a onda i cijeli mehanizam – objašnjavaju nam Fenisa i Meša dok ulazimo u vodenicu.

Odmah smo osjetili miris brašna, a Meša nam kroz zaglušujuću buku kamenja, vode, pokazuje princip rada i skreće pažnju na velike kamene diskove preko kojih ide cjelokupan mehanizam.

– Ovo kamenje vadi se samo iz posebnih rudnika. To je specijalna vrsta kamena i može trajati više od 300 godina. Moj otac Husnija prije 40 godina odlučio je oživiti mlin, a kasnije sam i ja to prihvatio. U početku je to bio hobi, a kasnije i izvor prihoda. Naše brašno može se kupiti i u tržnim centrima. Mi meljemo sve vrste žitarica, od heljde, pšenice, ječma, raži, zobi, kukuruza – kazuje Meša.


Kamen traje 300 godina

Miris hljeba 

Fenisa Fetahović kroz smijeh nam objašnjava da su ona i Meša i direktori i radnici vodenice.

– Mi sve radimo, i to iz duše, sa mnogo ljubavi. Planiramo jednog dana ovdje napraviti i malu pekaru, da se nadaleko osjeti miris našeg hljeba vodeničara. Dolaze nam ljudi i da im sameljemo brašno, ali i da kupe od nas vrstu brašna koju žele. Imamo, hvala Bogu, posla, samo da nam i djeca nastave tradiciju – priča Fenisa.

Pomažu drugima

Fetahovići uglas kažu da su najsretniji kada mogu ljudima pomoći.

– Jedna djevojka čula je za našu vodenicu i došla nam na vrata. Bila je strašno mršava, jedva je mogla hodati. Sve što bi pojela, povratila bi. A prije toga držala je neku dijetu da smršavi i time je urušila zdravlje. Preporučim joj da počne jesti naše pšenično brašno, da ga uvrsti u ishranu. Malo-pomalo, djevojka ozdravi – priča Meša.

(Avaz)