BiH treba novi ustav

Bosni i Hercegovini je potreban novi ustav, ocijenio je ministar vanjskih poslova Austrije Sebastian Kurz.

Prema njegovim riječima, situacija u Bosni i Hercegovini je izazov za Evropu, da tu državu ne izgubi sa svog “radara”.

“Građani zaslužuju da žive u jednoj državi, koja ima političke strukture koje funkcioniraju”, kazao je austrijski ministar za agenciju Tanjug, dodajući da su Bosni i Hercegovini neophodne reforme i razvoj.

“Daytonski sporazum je bio dobar za uspostavljanje mira. Sada je potreban novi ustav”, podvukao je Kurz. On je istakao da je neophodan sistem koji funkcionira i pregledan broj članova vlade s jasnim nadležnostima. Kurz je podsjetio da i u drugim državama postoje kantoni i snažna decentralizacija, ali i da je sistem u Bosni i Hercegovini jako kompliciran te da je ogroman broj ministara neodrživ. Kako je istakao, veoma je bitna jasna podjela nadležnosti.

Austrijanac je, vezano za aktuelnu situaciju u Bosni i Hercegovini, ocijenio kako je posebno važno da se stanje ne pretvori u “etničko-vjerski konflikt”. S tim u vezi je kazao da Evropska unija ima značaj i da je bitna podrška za uspostavljanje pravne države i novi ustav te da u prvom planu ne treba biti vojna stabilnost.

Nefunkcionalan politički sistem

Kurz je kazao da je važno da Bosna i Hercegovina zna da postoje države poput Austrije koje je podržavaju i da ta država ima srednjoročnu perspektivu pristupanja EU-u, a Austrija je, kako je podvukao, posebno zainteresirana za to. Austrijski ministar je, u intervjuu bečkom dnevniku Presse, rekao da je protiv svake vrste nasilja na protestima, ali da za miroljubive demonstrante osjeća snažne simpatije. On je ukazao da je u Bosni i Hercegovini prisutna neshvatljivo visoka stopa nezaposlenosti, prije svega, i nefunkcionalan politički sistem. Daytonski sporazum je, kako je ocijenio, doveo do mira u Bosni i Hercegovini, ali ne i do stvaranja funkcionalnog političkog sistema.

Upitan da li Bosna i Hercegovina kao država ima dugoročno gledano budućnost, Kurz je rekao da bi sve drugo bilo “ludilo”.

“Mi imamo ne samo ekonomske interese u regiji, već smo i snažno kulturno povezani i ujedno neposredno pogođeni ako tamo dođe do negativnog razvoja. Vjerujem da je potrebno da Bosna i Hercegovina dobije novi ustav i tada bi država imala budućnost”, objasnio je on.

CentralnoGrijanje

Kurz je ocijenio da bi bio pogrešan put Bosnu i Hercegovinu prepustiti samoj sebi, te je dodao da EU, koja dala veliki doprinos, ima pravo vršiti pritisak na vladajuće strukture i ima obavezu da ne gleda u stranu.

Normalizacija odnosa

Na pitanje da li je još potreban visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, on je sa žaljenjem konstatirao da drugačije ne bi funkcionirali, i to zato što od dejtonskog mira nije pošlo za rukom da se izgradi sistem koji funkcionira.

Bečkom dnevniku Kurir on je kazao da EU ne smije gledati u stranu kada se radi o korupciji, dodajući da je u Briselu tražio pritisak, a da sa tim stavom nije bio usamljen.

Brisel treba “još više zahtijevati” od bh. političara, rekao je Kurz i podsjetio da EU sa svojom finansijskom pomoći ima u rukama “snažno sredstvo za pritisak protiv političara”.

Kada je riječ o Srbiji, on je, u izjavi Tanjugu, naglasio da je apsolutno važno što su 100o godina poslije početka Prvog svjetskog rata počeli pristupni pregovori EU-a s Beogradom.

Tema Kosova će se, kako je naveo, zasigurno pojaviti u pregovorima.

“Odlučujuća je normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Jasno je da i Kosovo mora imati perspektivu pristupanja EU-u”, zaključio je Kurz.

(Agencije)