Peradarstvo: Predstavljamo rasu AMROK

Peradarstvo: Predstavljamo rasu AMROK

Dom penzionera

NA PRETEK JAJA I MESA

Sam začetak rase Amrok vezan je za Ameriku i drugu polovinu devetnaestog vijeka, kada se intenzivno radilo na ukrštanju više rasa. Cilj je bio dobijanje kombinovane grahoraste živine, koja bi, prije svega, bila veoma otporna i čvrsta.
Amrok živina je veoma pogodna za seoska domaćinstva, jer i na ispustu dobro podnosi mraz do – 10° C. Odlicno sama nalazi hranu, pa joj je dovoljno i 100 grama dnevno zrnaste iIi koncetrovane hrane, ako su puštene, što djeluje sasvim štedljivo i prihvatljivo, s obzirom na njihovu krupnoću. Rentabilnost ove živine za kombinovanu proizvodnju mesa i jaja, ako se drže na ispustu, na zavidnom je nivou.

Menprom

Stvaranje rase
Rase koje su korištene u ukrštanjima bile su dominikaner, crna kokinkina i java živina. Kao plod ukrštanja i selekcije dibijena je grahorasta kokoš nazvana “barred rocks”, što doslovno znaci stara (jaka) stijena, asocirajuci na veliku otpornost i čvrstinu nove rase.
Usmjerenom selekcijom od ovako dobijenih “grahoranki”, Amerikanci su vremenom razvili rasu plimutrok, a nešto krupniji, robusniji soj kreirali su u Njemackoj, sredinom dvadesetog vijeka, iz čega je proistekla rasa Amrok.
Amrok živina standardizovana je i priznata 1958. godine. Patuljasti soj Amroka priznat je i odgojen u Njemačkoj 1982. godine.

AMROK JATO

Opšte karakteristike
Glavne odlike Amroka su samo grahorasta obojenost, velika otpornost i odlična proizvodna svojstva, kako mesa, tako i jaja. Ova živina godišnje snese 200 do 220 jaja, svijetlo braonkaste ljuske, teških od 53 – 60 grama. Odlicno se snalaze na ispustu i tada ih ne bi trebalo mnogo hraniti, jer postanu neaktivne – lijene u potrazi za hranom.
Još jedna povoljnost za odgajivače krasi Amrok živinu, a to je da se i jednodnevni pilići razlikuju po polovima, pošto su noge u ženskih pilića tamnije, a mužjaci imaju izraženiju, veću svijetlu fleku na celu. Odrasle jedinke Amroka, iako sve grahoraste, razlikuju se po grahorastom dezenu zavisno od pola, a to je uslovljeno naslijeđem boje vezanim za pol. Pijetlovi su obavezno svjetliji i sitnijeg, grahorastog dezena, dok su koke tamnije, sa većim naizmeničnim graho-belim crtama na perju.
Amrok živina je skladne grade, tipične za većinu kombinovanih rasa kokoši. Krijesta im je prosta, normalno razvijena, a ušne minduše su čisto crvene. Noge im moraju biti jasno žute boje. Težina pijetla Amroka je 3 – 3,6 kg, mada ima primeraka koji dostignu i do 4,5 kg. Koke su 2,5 – 3 kg, dok najkrupnije dostignu i 3,5 kilograma.

 

(Objektivno.ba)

Reklama